Prehrambena Industrija - Srbija

Produženje roka za HASAP – spas za ćevabdžije i pekare

Kako bi uredili picerije, palačinkarnice, ćevabdžinice i pekare prema pravilima koja im propisuje HASAP, vlasnici samostalnih ugostiteljskih i zanatskih radnji u proseku moraju izdvojiti oko 15.000 evra, a te pare nemaju, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije.

Ima i onih kojima će, kaže Dragoljub Rajić, portparol unije, za preuređenje tih objekata biti dovoljno 4.000 evra, ali prosečni mali preduzetnik moraće da plati bar tri puta toliko.

Zbog krize mnoge ćevabdžinice i picerije, kaže, nisu ni kreditno sposobne pa kako ne bi došlo do masovnog zatvaranja SUR-ova i SZR-a, unija će uskoro od Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije tražiti da im se produži rok za uvođenje HASAP-a.

– Podržavamo uvođenje ovog standarda, ali ćemo predložiti da se onima kojima za to treba od 5.000 do 10.000 evra rok za uvođenje, koji je sada 11. jun, produži za još godinu dana, odnosno dve godine za zanatlije koje će HASAP koštati više od 10.000 evra. Samo dobijanje sertifikata vlasnike će u proseku stajati od 600 do 1.800 evra, ali većina pekara moraće, između ostalog, da izgradi ili iznajmi dodatne prostorije, a sa povećanjem kvadrature objekta troškovi rastu. Naši mali privrednici se ne mogu porediti sa evropskim jer je tamo zarada veća. Dok su Hrvati za usaglašavanjem sa evropskim standardima osnovali razvojnu banku koja je godišnje izdvajala 200 miliona evra za pozajmice malim preduzetnicima, kod nas toga nema. Zato bi država trebalo da im izađe u susret produženjem rokova. Ako žurimo da uvedemo evropske standarde, moramo i obezbediti uslove za njih, inače će zatvaranja radnji dovesti do manjeg plaćanja poreza, a time i težeg punjenja budžeta – istakao je Rajić, dodajući da produženje rokova ima smisla jer se ulazak Srbije u EU ne očekuje pre 2016. godine.

Drugo rešenje je, kaže, da se u najkraćem roku formiraju kreditne linije preko fonda za razvoj kao što je to bilo u Hrvatskoj, Sloveniji i Slovačkoj.

– Ovom merom država bi sačuvala i radna mesta u maloj privredi jer je ulaganje u uvođenje HASAP-a u proseku jednako kao tri, četiri godišnje bruto zarade u maloj firmi – navodi Rajić.

Računica Unije poslodavaca govori da će problem oko usaglašavanja sa HASAP-om do juna imati oko 19.300 lokala u Srbiji. Prema poslednjim statističkim podacima kojima raspolažu u uniji, 2009. godine u Beogradu se svaka druga novoosnovana firma vodila kao SUR ili STR.

– Velike kompanije, ali i izvoznici, uveli su HASAP još pre nekoliko godina jer bez toga ne bi mogli da izvoze svoju robu – objašnjava portparol Unije poslodavaca Srbije.